Fibromiomi materice
To su čvrsti, mesnati tumori glatke muskulature i vezivnog tkiva, sastavljeni iz gusto zbijenih mišićnih i vezivnih vlakana materice. Odnos ovih dveju komponenata nije uvek podjednak: ponekad je više mišićnog, a ponekad preovladuje vezivno tkivo. Zbog toga što je u tumoru zastupljeno i mišićno i vezivno tkivo mnogi autori nazivaju ih fibromiomima ili čak fibromima U svakom slučaju, fibromiomi su najčešći tumori ženskih polnih organa. Predstavljaju 9.5% svih benignih tumora materice.
Ove benigne tvorevine javljaju se nešto ranije, ali se obično otkrivaju kod žena u doba pune polne zrelosti i aktivnosti ili nešto kasnije, u drugoj polovini ovog doba, između 35 i 55 godine života. Veoma su retki pre dvadeset pete godine, a samo izuzetno mogu da se nađu u doba puberteta ili pre toga doba.
Kada se jave oni obično rastu i napreduju sve do menopauze a u klimakterijumu i senijumu najčešće dolazi do njihove spontane regresije i atrofije. Novi fibromiomi ne javljaju se posle menopauze. Oni koji se jave ili rastu posle klimakterijuma su maligni.
Povezuju se sa povećanim lučenjem estrogenih hormona,. Ova pretpostavka nije do sada potvrđena, pa se ne zna tačno da li su fibromiomi na materici posledica hiperestrogenemije ili su pak, i oni i hiperestrogenemija poslenica nekog trećeg još nepoznatog i nedovoljno ispitanog faktora.
Prema tome u kom su odnosu sa zidom materice dele se na
submukozne
intramuralne (interstcijalne)
subserozne i
Najčešći su intramuralni, zatim subserozni a najrjeđi su submukozni. Mnogi počinju svoj razvoj kao intramuralni, pa tokom rasta postani subserozni ili submukozni.
Fibromiomi materice obično su vrlo čvrste konzistencije, ali vremenom, zbog njihovog rasta, degenerativnih promena oni se razmekšaju i da po svojoj konzistenciji podsećaju na gravidnu matericu, što pri pregledu mladih žena može da pričinjava izvesne dijagnostičke teškoće.
SIMPTOMI FIBROMIOMA MATERICE
Najveći broj fibromioma materice u početku svoga razvoja ne pokazuje nikakve simptome. Simptomi se obično javljaju tek kada fibromiom dostigne izvesnu veličinu i počne da vrši pritisak na susedne organe, prvenstveno na mokraćnu bešiku, uretru i rektum. To su najpre osećaj punoće u donjem delu trbuha, dizurija, opstipacija.
Česti simptomi fibromioma materice su i neuredna aciklična krvarenja. Kao posledica neurednih, produženih i obilnih krvarenja kao simptom može da se javi i sekundarna anemija. Kod bolesnica sa fibromiomom materice do krvarenja dolazi zbog smanjenja kontraktilne sposobnosti tumorom promenjenog zida materice.
Izvesne fibromiome prati sterilitet. Ako žena sa fibromiomom materice ostane bremenita, zbog deformacije materične duplje i pritiska koji tumori mogu da vrše na začetak, može da nastupi spontani pobačaj. Ako se, pak, trudnoća i pored postojećih mioma nastavi, pa kasnije nastupe komplikacije u vidu jakih bolova zbog torkvacije tumora ili degenerativnih pojava u njemu, treba, bez obzira na graviditet, pažljivo uraditi miomektomiju. Po operaciji trudnoća se nastavlja. Kod trudnica sa miomom na materici, kad se trudnoća iznese do kraja, u porođaju mogu nastati različite komplikacije, pre svega primarno slabe porođajne kontrakcije, produženo doba širenja nepravilnosti u doba istiskivanja posteljice i atonično krvarenje posle porođaja.
Fibromiomi, lokalizovani na istmusu i grliću materice koji dodiruju, sužavajući zatvaraju unutrašnje ušće materice i time sprečavaju vaginalan porođaj, nazivaju se fibromiomi previja
DIJAGNOZA FIBROMIOMA
postavlja se ginekološkim pregledom. Pri tom se na materici ili pored nje opipavaju pojedinačni ili mnogobrojni čvrsti čvorovi različite veličine. Ponekad je celokupna materica obuhvaćena neoplazmatičnim tkivom te može da izgleda pravilno uvećana u celini.
U diferencijalnoj dijagnostici treba najčešće misliti na normalnu trudnoću, poremećenu trudnoću, odnosno pobačaj i na tumore na adneksama.
U današnjoj svakodnevnoj ginekološkoj praksi, sve prijašnje metode zamenjene su ultrazvukom koji pruža precizne i tačne podatke o veličini, položaju i eventualnim tkivnim promcnama postojećeg fibromioma.
TERAPIJA
Lečiti tek kada im fibromiomi počnu pričinjavati izvesne tegobe, ili kad se ustanovi da su tumori dostigli veličinu pri kojoj se na njima mogu očekivati degenerativne promene.
Kod mladih žena nastoji se da se operativnim putem odstrane samo miomi, tj. da se izvrši miomektomija. Ovo je olakšano time što su fibromiomi čvrstom vezivnotkivnom čahurom jasno odvojeni od normalnog tkiva materice pa ih je lako iz nje izljuštiti. Kad to nije moguće, ili kod starijih žena, gde to nije potrebno, jer ne žele ili ne mogu više da rađaju, vrši se operativna ekstirpacija materice, histerektomija. Histerektomija se može izvršiti abdominalnim ili vaginalnim putem. Ona može biti parcijalna ili totalna.
Prijem 
